Gledate vaš stan.
Vi ste ga opremali.
Gledate i vašeg muža.
Vi ste ga birali.
Nešto u tim pikselima ne funkcioniše.
Kadar je idiličan, rekli bi neki.
Muž se opružio na trosedu.
Odmara.
Nije u kladionici.
Kafančetu na ćošetu.
Kod/na nekoj drugoj, ne daj Bože.
Kući je.
Radio je, ručao i sad odmara.
Zadovoljan, srećan i pomalo okrugao.
Zar to niste oduvek želeli?
Muža koji ne švrlja i dolazi kući pravo sa posla?
Eto vam ga sad.
Gledate nameštaj i roletne i luster, pa onda muža, pa se vrtite u krug.
Nešto ili neko mora napolje, to vam je jasno.
Toliki vas je neizdrž uhvatio da vam kida i svest i podsvest.
Rastače na vas na atome i nagoni na bludne radnje.
Razmišljate o tome – ko ide napolje?
Mužu ste direktno rekli DA, nameštaj ste sami birali, gospodin se nije uopšte ništa pitao jer je znao da ćete mu kad-tad, a evo ispade baš sad, prebaciti da vi to niste tako zamislili, da to (brak?) tako ne treba da izgleda i da se niste razumeli.
Gospodin je bio u pravu.
Šta sad?
Kako pobediti neizdrž?
Ko je tu i da li je uopšte iko višak?
Da li možda retrogradni Merkur opet pravi haos i muti bistru vodu?
Zašto nam stvari/ljudi koje imamo brzo dosade i postanu nam strane i neodgovarajuće?
Mi u HST Light kompaniji nemamo odgovor ali imamo luster!!!
Ne terajte muža zbog vašeg neizdrža!
Nemojte ni sebe izbacivati iz sopstvene kuće.
Nemojte ni nameštaj menjati.
Samo luster.
Najjeftinije i najpraktičnije rešenje.
Promenite luster.
Muž opet dođe sa posla, jede i legne ispod njega.
Ne primetivši promenu, naravno, on sanja.
Njegovi snovi su da mu ne crkne plivajući zamajac i da mu registracija kola ne padne oko slave.
Divan primerak, zar ne?
A i muž nije loš.
🙂