Postoji izreka – Slon je u sobi. A šta ćemo ako je slon na plafonu?

Sigurno ste čuli za tu konstrukciju – nešto neverovatno bitno „visi“ između sagovornika, „obigrava“ oko njih, njuh to ne može nanjušiti, sluh čuti ali neka čula mogu.

Kraj školske godine, đak koji je zabrljačio celu godinu sedi sa oba roditelja za kuhinjskim stolom. Svi ćute. Između njih se nalazi đačka knjižica i 4 i po kile pitanja, 16 kila potpitanja i oko 2 tone neverice i čuđenja. Može se slobodno reći – Slon.

Slon je tu, niko ga ne vidi, ne čuje ali je njegovo prisustvo nepobitno.

Očiglednost se često ne može videti golim okom, ona je tu i ona je notorna, ali je potrebna posebna veština da se ona detektuje, ili izbegne, a možda nekad i pobegne od slončeta.

🙂

Mi u našoj kolekciji visećih lustera imamo jedno takvo slonče.

CS518-3

Slonče na plafonu.

Pogledajte ga.

Zamislite ovaj viseći luster kako visi sa plafona iznad nekog stola na kom je servirana raskošna večera.

Gosti jedu.

Gosti piju.

Gosti se smeju i uživaju.

Sve dok im pogled na završi na Slončetu.

I niko ne sme da pita čemu služi taj zlosutni Mehanizam?

Kakva je to bomba? Hoće li eksplodirati? Kakav je to luster i čemu zaista služi?

Pošto su domaćini shvatili da su dovoljno Slončetom mučili svoje goste, pokažu čemu služi bomba, utege i o čemu se stvarno radi.

Nežno spuste, pomoću Mehanizma, luster na niži nivo i demonstriraju Slončetove sposobnosti.

Gosti odahnu.

Gosti ponovo jedu i ponovo piju.

Slonče has left the building…