Na današnji dan 1969. godine u 22.30 časova u laboratoriji na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, prva elektronska poruka poslata je sa jednog kompjutera na drugi.
To se obeležava kao početak interneta.
Kad bi mogli da birate – da li bi ste se pre odrekli svetla u kući, tj. lustera, sijalica i ostale rasvete ili interneta – šta bi odabrali?
Da li bi mogli da klopate u mraku? Da opipavate po stolu da li je viršla i prst sestre? Da li je pavlaka ili ajvar? I na šta bi ličio taj stoljnak nakon tog rušilačkog pohoda?
Da se kupate? OK, napipali bi vi svoje delove tela, ali šta ako želite neko romantično kupanje udvoje? Posegnete za svećama, pa se kolektivno spalite, zajedno sa pola komšiluka, dok druga polovina trebi orahe od kokica, također u mraku.
Da li bi bilo normalno da se sudarate sa ukućanima, zidovima i nameštajem u Tmini?
Ne bi mogli ništa ni da čitate, zar ne?
A da, vi sad i čitate putem interneta, uključujući i ove redove, tako da je taj odgovor već podrazumevan.
Ne, sad ozbiljno, kakav bi život bio bez interneta?
Sasvim je sigurno da bi ste se više družili sa drugarima. Ne bi se međusobno kuckali, lajkovali i digitalno odnosili već bi seli lepo na kafu, pivo, klopu ili sport.
Šta god, samo da se u oči pogledamo da vidimo da li smo još uvek živi i da li smo još uvek mi – mi a ne neke digitalne projekcije do iznemoglosti ulepšane do znakova prepoznatljivosti.
Treba nam Svetlo više nego internet, ako mora da se bira.
Da bi bili normalniji, prizemniji, mudriji i humaniji.
Treba nam Svetlo više, ako mora da se bira.
Ali, ko je uopšte rekao da mora da se bira?
Pa onaj koji putem interneta kuca ova slova i zarađuje novac od toga.
🙂
Mala šala na ovaj dan nije zgoreg, izvin’te me…
P.S. A možda i nije šala.